Dec 8, 2013

Stara Grčka - zlato za boginje i vojskovođe

Ogrlice, privesci, ukrasne igle, narukvice, prstenje, venci, dijademe i drugi ukrasi za kosu su komadi nakita koji i danas čine osnovne elemente svake kutije sa nakitom. Ipak, sve ovo se provlači koz istoriju nakita od samih njenih početaka, a svoje blistave trenutke doživeli su u Staroj Grčkoj gde je ukrašavanje tela i pokazivanje statusa kroz bogat nakit od zlata bilo itekako cenjeno.

Antička Grčka, Stara Grčka ili Helenska civilizacija je počela sa svojim uzdizanjem u 8. veku pre nove ere, a njen kraj se najčešće povezuje sa smrću velikog Aleksandra Makedonskog. Kolevka Zapadne civilizacije, kako je često nazivaju, postavila je temelje demokratije, slobode govora i imala ogroman uticaj na kasnije periode preporoda i uzdizanja evropske kulture.

Prsten sa likom Aleksandra Makedonskog predstavljenog u ulozi Herkula. Aleksandar nosi kožu Nemejskog lava čime se ukazuje na njegovo božansko poreklo, tj. kao direktnog Herkulovog naslednika.
Suprotno današnjim uverenjima da nakit pripada pre svega sferi ženskog interesovanja u Staroj Grčkoj nakit je bio podjednako popularan i kod žena, kao modni detalj, i kod muškaraca, kao statusni simbol. Osim toga, nakit je nošen kao amajlija, u slavu bogova ali i kao pokazatelj bogatstva. Snažno se verovalo u isceliteljsku moć dragog kamenja, pa se dešavalo da su lekari bolesnicima davali mešavinu od usitnjenih dragulja ili je pravljena 'pasta' koja je nanošena na spoljašnje delove tela.Tako je epilepsija lečena jaspisom, a oboljenja oka i grla ćilibrom i koralima.

Grci su zanat preuzeli iz Egipta i Mesopotamije, pokušavajući pritom da izgrade svoj stil. Ipak, vlada mišljenje da su Grci uglavnom 'pozajmljivali' ideje od drugih i da je jedini period u kome su zaista uspeli da ožive sopstvene ideje bio arhajski period, od 8. do 5. veka pre nove ere. Međutim, ono u čemu su uspeli Stari Grci jeste da izradu detalja dovedu do savršenstva.

Primer veštine grčkih juvelira koji do najsitnijih detalja, gotovo trodimenzionalno oživljavaju scenu iz mitologije kada Zevsov orao odnosi Ganimeda na Olimp kako bi postao peharnik bogova. U blizini Soluna pronađen je čitav set nakita inspirisan ovim motivom i slobodno se može reći da svaki predstavlja pravo minijaturno remek delo. 
Vešti grčki juveliri su sa lakoćom izrađivali ukrase sa motivima žira, ornamentima inspirisanim biljkom akantus ili u obliku Herkulovog čvora. Sa Aleksandrovim osvajanjem Persije, zlato postaje osnova za celokupan dalji rad na nakitu, ali su korišćeni i srebro, bakar i različite legure. Po uzoru na Persijce Grci su nosili narukvice u paru ili u setovima. Takođe nakit je najčešće i izađivan u kompletu, tako da su ogrlica, narukvica, prstenje i drugi elementi iz seta bili neodvojivi. Mnogi komadi su ukrašavani biserima ili dragim ili poludragim kamenjem poput smaragda, granita, karneola, ahata, sardoniksa, kalcedona i gorskih kristala.

Motivi su pre svega bili inspirisani prirodom i mitologijom. Krilate figure Erosa i Nike, Zevsov orao koji nosi Ganimeda do Olimpa samo su neki od motiva čestih kod izrade minđuša.

Grci su poznati i po ukrasima od zlata koje su nosili oko ruke. Na slici se nalazi set od dva takva ukrasa sa motivom glasnika mora. S obzirom da su zrađivani od zlata ovi ukrasi su zbog težine (svaki vise od 180 grama) često spadali sa ruku te su im zbog toga dodavani i delovi pomoću kojih su mogli da se pričvrste za odeću. 
Grkinje su ogrlice često koristile kako bi 'zveckale' njima, međutim, mnogo su zanmljivije minđuše čiji razvoj počinje od malih pločastih slika bogova a ide do izuzetno masivnih komada čiju težinu uvo nije moglo da podnese. Zbog toga su nastale pseudo-minđuše koje su pričvršćivane na dijademe i padale preko uva, a neki čak i preko ramena.


Jedna od tekovina grčkog nakita jeste i danas veoma voljen detalj na ogrlicama i prstenju - kameja. Ovi mali portreti obrnuto klesani u kamenu pojavili su se Aleksandrom Makedonskim, a na samom početku zakonom je bilo dozvoljena izrada kameja samo sa njegovim likom. Ovakva vrsta nakita se brzo proširila i u Rim, gde su ih žene nosile i u kosi i kao ukras na odeći. Za vreme Konstantina Velikog kameje su gotovo pale u zaborav ali su doživele preporod u Srednjem veku i Viktorijanskom periodu.

Nakit se prenosio s generacije na generaciju kao deo porodičnog nasleđa, a neretko je nakit ostavljan na svetilištima kao poklon bogovima. Neki od najboljih, najlepših i najvrednijih komada nakita polagani su pored tela pokojnika, a postojao je i običaj izrade nakita za sahrane koji osoba nosi tokom života a zatim i u zagrobni život. Ipak, istraživanja pokazuju da u kasnom helenitičkom periodu dolazi do znatnog smanjenja količine zlata položenog u grobovima što ukazuje na promenu običaja ali i manje bogastvo naroda. 

Anđelina Žoli u filmu Aleksandar nosi minđuše inspirisane prepoznatljivim grčkim dizajnom
(slika ispod)

Minđuše iz perioda Stare Grčke, 300. p.n.e


















Follow Us @get_sparkly