Zlato, biseri i ćilibar - istorija rimskog nakita

Jedan od najčešćih komada nakita u vreme rimskog carstava bio je broš. Njegova uloga je pre svega bila funkcionalna s obzirom da je pre služio za pričvršćivanje odeće, nego li kao ukras. Drugi takav 'funkcionalan' nakit bila je fibula, koja bi u najmanju ruku mogla da se opiše kao kopča na struku. Egzotični materijali i neprocenjivo drago kamenje neodvojiv su deo rimske istorije.

Rimsko carstvo zauzima jedno od prestižnih mesta u ljudskoj istoriji, a raskošne Rimljanke su i dan danas ideal ženske lepote. Rimljani su za izradu nakita koristili mnoštvo različitih materijala koje su dobavljali preko razgranate trgovinske mreže. U početku, nijihov nakit umnogome je podsećao na grčki ili etrurski, ali kasnije su se pojavili novi motivi, te se od konzervativnih prešlo na upadljivije.

Često se koristilo i drago kamenje, a posebno su bili cenjeni biseri iz Persijskog zaliva, kao i ćilibar. Popularnost ćilibra pokazuje i podatak da su Rimljani uspostavili 'Put ćilibra' kojim su ga dopremali iz Gdanjska.
Kameje, koje su danas i popularne, najpre su se nosile u Rimu, i to na prstenju i privescima. Alke se smatraju svojevrsnim rimskim izumom. Takođe, prema nekim zapisima Rimljanke su rado nosile i nožno prstenje.

Interesantno je da je jedan od rimskih cenzora uvodio stroga pravila protiv “nekontrolisanog” luksuza. Jedno od njih odnosilo se na ukrašavanje nakitom i najviše je bilo usmereno na žene. Posle smrti, imućnije medju njima sahranjivane su u oslikanim kovčezima. Na slikama su uvek predstavljane u cvetu mladosti, u lepoj odeći i sa dosta nakita. Ogrlice su izrađivane u različitim formama a najčešći je svakako bio model priveska. Neretko su  ukrašavane novčićima (aureiama).
Smatralo da se da muškarci (osim broša kojim je osigurana odeća) mogu da nose još samo prstenje i to jedan prsten na svakoj ruci, po jedan prsten na svakom prstu ili da ih uopšte ne nose. Rimljani su se, ipak, ograničavali na prvu varijanu, jedan prsten na jednoj ruci, i uglavnom se radilo o pečatnom prstenu. Jedan od najčešćih motiva bila je zmija, kao simbol besmrtnosti.
Danas znamo da je "večiti grad" u svojim ruševinama ostavio deliće sjajne umetnosti. Sklopite ih i zamislite sebe na tom tlu od pre mnogo godina.