Pirsing je vid modifikacije tela koja se vrši kako iz estetskih, tako iz zdravstvenih razloga. Spada u kategoriju 'body arta' i poslednjih godina je doživeo popularnost zahvaljujući razbijanju tabua koji su pratili ovu praksu, dostupnosti ali i sve većem broju javnih ličnosti koji praktikuju ovaj vid ukrašavanja. Nakit na bradavicama prvi put se pojavljuje još u Viktorijansko doba i zanimljivo je da je bio raširen i među muškarcima ali i među ženama. Naše društvo, ipak, još uvek sa nelagodnošću govori o ovoj vrsti nakita i smatra ga neprikladnim, vulgarnim i prostim. Zašto je pirsing bradavica još uvek tabu tema?
Ukrašavanje tela je od prastarih vremena fasciniralo ljude koji su želeli da na taj način pokažu svoje želje, naklonost, vezu sa događajima i ljudima ili kao izraz buntovništva. I pirsing se kao i tetoviranje smatra vidom drevne, ali i savremene umetnosti. Tradicionalno su 'bušeni' ušna školjka, nos i usne, dok se poslednjih godina sve češće pirsing nalazi i na skrivenim, intimnim delovima tela, između ostalih i na bradavicama. Bradavice su ukrašene u podjednakom procentu i kod momaka i kod devojaka a za mnoge od njih ovakav pirsing na poseban način predstavlja vid seksualne stimulacije, dok se određeni broj odlučuje za njih isključivo iz estetskih razloga.
U svakom slučaju boleće.
Ako vam je za utehu bušenje bradavica nije najbolnije mesto, a sasvim je očigledno koje je to najbolnije. Ipak, dešavalo se da i momci i devojke koji imaju pirsing bradavica bol ne opisuju kao 'đavolski' međutim dovoljno je setiti se da stimulacija ovog područja dovodi do visokog nivoa seksualnog uzbuđenja pa je lako pretpostaviti kolika je njegova osetljivost. Podstrek da se izdrži ta, ponavljamo trenutna, bol može biti činjenica da se kasnije nivo uzbuđenja može čak i povećati. Eto prostora za egzibicionizam. Ipak, neki stručnjaci ističu da pirsing ne garantuje stimulaciju i da može čak imati i kontraefekat.
Za razliku od pirsinga na licu pirsing na bradavicama nije izložen vazduhu, odnosno proces zarastanja je nešto duži i zahteva mnogo više brige i nege. U periodu oparavka bradavice su jako osetljive, čak i na dodir sa pamučnom majicom i bez nošenja brushaltera.
Zanimljivo je da su u Starom Egiptu žene problem ravnih bradavica rešavale upravo pomoću pirsinga. To je bilo posebno značajno kod dojenja, iako se danas često pirsing bradavica osuđuje upravo jer se smatra da žena neće moći da obavlja ovu svoju funkciju kao majka. Međutim, 'bušenje' bradavice nikako neće uticati na dojenje, jedino je bitno da nakit bude uklonjen, a 'rupica' potpuno zarasla.
Na pitanje da li je naša sredina spremna za ovakvu vrstu pirsinga stručnjaci u Sinđel centru su nam rekli da je 'naša sredina odavno spremna, samo se to ne vidi šetajući ulicom'. S druge strane fotografija umetničke minđuše na bradavici izazvala je prilično negativne komentare na našoj stranici. Da li to znači da smo mi zaista spremni za eksperimentisanje ali ne i da govorimo o nečemu što tradicionalno i nije praksa u našoj kulturi? Da li zaista ne volimo da vidimo lep pirsing na ovom delu tela ili jednostavno još uvek smatramo nepristojnim gledanje u pravcu ženskih grudi? Ironično, pogotovo kada se zna da je sasvim normalno na naslovnicama novina i portala gledati polunaga tela starleta i mladih estradnih zvezda. Zašto nam je onda neprijatno videti minđušu na ženskim grudima? Možda imamo manje empatije za malo bušenja, nego li za samoprozvane seks bombe, pa nam je lakše da se zgražavamo nad nečim što je bolno nego nad nečim što je glupo.
Bilo kako bilo, za pirsing bradavica potrebno je samo malo volje, želje, hrabrosti i um oslobođen potrebe da nas drugi odobravaju kao deo svoje gomile. Tek onda se može uvideti sva lepota suptilnog naziranja nakita ispod majice. Ne, ovo ne treba da postane trend ili navika, ali jednostavno ne treba i da bude razlog za zgrožavanje. Zašto svako ne bi bio umetnik koji kreira svoje telo? Mi uvek glasamo za umetnost.
No comments:
Post a Comment