.png)
Zlato je svakako poželjan metal kada se radi o isticanju preplanulog tena tokom leta, mada se bez sumnje može reći da nikada nije i nikada neće izaći iz mode, o kojoj god sezoni govorili. Ništa manje lepi su i komadi koji su samo pozlaćeni i oni, uz pravilnu negu, dugo mogu sačuvati predivan zlatni sjaj. Iako se načešće kupuju u zlatarama ili dobija na poklon, ovakav nakit se može nabaviti i na nekim neuobičajenim mestima, po nižoj ceni. Tada se postavlja pitanje da li se radi o pravom zlatu. Ukoliko sumnjate iz bilo kog razloga, evo nekoliko načina da proverite.
1. Ima žig. Ako na njemu stoji utisnuta oznaka poput 18K, 585, 22K ili 750, trebalo bi da se radi o pravom zlatu. Ponekad oznake nema kada je u pitanju vrlo star komad čija je oznaka izbledela od nošenja. Ovaj test nije najpouzdaniji zato što postoje komadi nakita koji imaju žigove, a ipak nisu napravljeni od zlata.
2. Teško je. Zlato ima veliku gustinu pa samim tim i težinu. Ako se uporede dva komada nakita istih dimenzija među kojima je samo jedan od ovog plemenitog metala, znajte da je od zlata sačinjen onaj teži. Zanimljivo je da je komad čistog zlata veličine kutije cigareta težak dva kilograma.
3. Ne menja boju. Zlato će ostati iste boje čak i posle dugogodišnjeg nošenja. Takođe, ne guli se njegova površina ni na mestima na kojima često dolazi do trenja (kao što su spojevi karika). Ukoliko je oguljena, verovatno se radi o nekom drugom metalu ili o pozlaćenom nakitu.
4. Nema magnetna svojstva. Ukoliko jači magnet privlači komad nakita koji testirate, budite uvereni da on nije zlatan jer ovaj metal ne reaguje na magnetno polje. Sa druge strane, ako ga ne privlači magnet ne znači odmah da je zlato jer postoje i drugi metali koji nemaju magnetna svojstva.
EKSPERIMENTIŠITE!
Ukoliko ste dobri sa matematikom evo jednog interesantnog testa.
a) Izmerite vaš komad nakita, pa sipajte vodu u činiju koja sa strane ima precizne milimetarske oznake.
b) Zabeležite nivoe vode pre nego što ubacite nakit i nakon toga.
c) Gramažu nadamo-se-zlata podelite sa razlikom u nivou vode izraženom u milimetrima. Rezultat oko 19 pokazuje da je u pitanju zlato ili pak metal koji ima sličnu gustinu. Ipak, brojka niža od 19 pokazuje da može biti reč o drugačijoj vrsti zlata:
14K – 12.9 do 14.6
18K žuto – 15.2 to 15.9
18K belo – 14.7 to 16.9
22K – 17.7 do 17.8
Možete izvesti i trik sa keramičkim tanjirom koji nema glazuru. Prevucite komad nakita koji testirate po njemu blago pritiskajući, pa ako ostavi crni trag nije zlato, a ako ostavi zlatan trag budite uvereni da je takav i komad nakita u koji ste sumnjali.
Tu je i provera sa azotnom kiselinom koju bi, radi sigurnosti, ipak trebalo da prepustite profesionalcima. Ako baš želite da je izvedete, evo kako:
U posudu od hirurškog čelika stavite željeni komad nakita Stavite kap - dva kiseline na njega i posmatrajte reakciju. Ako je zelene boje, u pitanju je neki drugi metal, sa pozlatom ili bez nje. Ako je zlatna, onda je mesing sa pozlatom, a ako je mlečno bele boje vaš nakit je napravljen od sterling srebra sa pozlatom. Ako reakcije uošte nema, odahnite jer je zlato pravo. Na kraju, podsećamo da posao sa različitim vrstama kiselina ipak najbolje obavljaju u zlatarama.
