.png)
Čuvena Koko Šanel je imala ogroman uticaj pre svega na dizajn odeće ali je poznato da su tragovi koje je ostavila na dizajn nakita itekako duboki i vidljivi čak i danas. Posebno je zanimljivo da je sa dizajnom odeće išla u pravcu minimalizma dok je sa nakitom išla ka mnoštvu. Prepoznatljiva po bisernim ogrlicama, iza njih je sakrila čitavu jednu filozofiju, pa je malo reći da je Šanel birala stejtment onda kada je malo ko uopšte i razmišljao o povezivanju ove reči i nakita.
Iako će mnogi njen lični stil, ali i dizajnerski rad, povezati sa niskama bisera oko vrata ipak je jedan od najvećih uticaja koji je sa sobom u dizajn nakita donela Koko bila upotreba jeftinih materijala za izradu nakita umesto do tada finog, skupocenog dragog kamenja i plementih metala. To znači da biseri oko njenog vrata i nisu bili to, u bukvalnom smislu reči. Iako, u tome nije bila prva (pre nje se bižuterijom u visokoj modi bavio Paul Poiret) tek je njena ruka uspela da od 'fejk' bisera i poludragog kamenja napravi veliku stvar. Ipak, nije dozvoljavala da njen nakit u potpunosti bude bezvredna bižuterija već je u skladu sa svojom buntovničkom prirodom kombinovala skupoceno i jeftino što se ispostavilo kao odlična kombinacija i dopuna njenom minimalističkom dizajnu odeće.
Šanel je u odeći težila simetriji što je primetno i u dizajnu nakita, kod koga je težila ka jednostavnom, ali modernom izgledu. Rušiti pravila je bilo sasvim logično. Ona je verovala da je uloga nakita da upotpuni odeću a ne da se njime pokazuje i dokazuje bogastvo onoga ko ga nosi. To je u potpunosti i pokazala svojom upotrebom jeftinih materijala. Sama Koko poznata je po tome da je rado nosila nakit, mnogo nakita, čak i kroz svakodnevne aktivnosti, poput krstarenja, ali se isto tako neretko dešavalo da tokom večernjih izlazaka nije nosila nakit, uopšte. Drugi razlog zašto je Šanel počela sa upotrebom jeftinih materijala je jednostavno želja da njen nakit bude nosiv. Težila je kreiranju nakita koji će žene moći da nose uvek, svakodnevno, u svakoj prilici, a ne samo u par prilika kada mogu da ga priušte i to uz svega nekoliko toaleta.
1924. godine Šanel je pokrenula svoju prvu juvelirsku radionicu kojom je upravljao grof Étienne de Beaumont, koji i stoji iza dizajna dugih lanaca sa obojenim kamenjem i privezaka u obliku krsta. Ovakve ogrlice ubrzo su postale zaštitni znak Šanel nakita. Dizajnerka je inspiraciju pronalazila u lancima, dugmadi, vizantijskom stilu, Persiji, Egiptu, renesansi, baroknim biserima ali i u kićankama na vojničkim uniformama.
Najveći uspesi na polju dizajna nakita desili su se sa velikim, predimenzioniranim biserima (koji logično i u skladu sa njenom filozofijom nisu bili pravi). Davne 1926. godine Šanel je načinila još jedan korak ispred svih ponevši različite minđuše (trend koji se i ovih dana rado nosi) veliki crni biser na jednom, naspram velikog belog bisera na drugom uvetu. 1928. godine predstavila je nakit od stakla sečenog u obliku dijamanta, a 1929. 'gipsy' ogrlicu koja se sastojala iz tri niza crvenih, zelenih i žutih perli.
Nakit sa potpisom Koko Šanel deo je Art Deko pokreta i definisan je kao spoj grube, masovne produkcije i umetničkog, dizajnerskog senzibiliteta. Njen nakit je upečatljiv i dramatičan, kreiran da sa njenom odećom oštrih linija čini sofisticiranu i ženstvenu celinu, zbog čega se i danas može smatrati jako modernim čime opravdava epitet 'vanvremenski' koji stoji uz njega. Iako crno-bele fotografije kriju tu tajnu, kombinacija crvene i zelene je bila njen zaštitni znak. Po uzoru na odeću koju nije crtala, već stvarala direktno na modelima, u svom ateljeu je imala i materijale koje je odmah oblikovala u nakit, po svojoj ideji i zamisli.
Još jedan jako bitan trend koji je 'patentirala' čuvena dizajnerka bio je broš na beretki, koji je vremenom postao simbol po kome je prepoznatljiva. Sama je govorila da je broš jako bitan komad nakita jer može imati nebrojeno mnogo namena i pozicija - od ukrasa na reveru, kragni, džepu, do nakita na šeširu, pojasu ili večernjoj haljini.
Ipak, iako poznata po jeftinim materijalima koje je donela u visoku modu Šanel nije odolela prilici da radi sa pravim dijamantima, te je 1932. godine u svom domu predstavila kolekciju u kojoj su dominirali dijamanti neobično sečeni, u obliku trougla, heksagona i trapezoida. Dominirali su oblici mašne, zvezda i pera.
Nakit sa potpisom Koko Šanel deo je Art Deko pokreta i definisan je kao spoj grube, masovne produkcije i umetničkog, dizajnerskog senzibiliteta. Njen nakit je upečatljiv i dramatičan, kreiran da sa njenom odećom oštrih linija čini sofisticiranu i ženstvenu celinu, zbog čega se i danas može smatrati jako modernim čime opravdava epitet 'vanvremenski' koji stoji uz njega. Iako crno-bele fotografije kriju tu tajnu, kombinacija crvene i zelene je bila njen zaštitni znak. Po uzoru na odeću koju nije crtala, već stvarala direktno na modelima, u svom ateljeu je imala i materijale koje je odmah oblikovala u nakit, po svojoj ideji i zamisli.
Još jedan jako bitan trend koji je 'patentirala' čuvena dizajnerka bio je broš na beretki, koji je vremenom postao simbol po kome je prepoznatljiva. Sama je govorila da je broš jako bitan komad nakita jer može imati nebrojeno mnogo namena i pozicija - od ukrasa na reveru, kragni, džepu, do nakita na šeširu, pojasu ili večernjoj haljini.
Ipak, iako poznata po jeftinim materijalima koje je donela u visoku modu Šanel nije odolela prilici da radi sa pravim dijamantima, te je 1932. godine u svom domu predstavila kolekciju u kojoj su dominirali dijamanti neobično sečeni, u obliku trougla, heksagona i trapezoida. Dominirali su oblici mašne, zvezda i pera.
Odeća, kao i lični nakit koje je posedovala Koko Šanel, prodati su decembra 1978. godine, na aukciji u Londonu.
