LUCENT NAKIT - SKULPTURA KAO INSPIRACIJA, NAKIT KAO IZAZOV

Lucent nakit je verovatno jedan od onih za koje ćete reći da izgleda predivno, ali nećete biti potpuno sigurni da li ćete umeti da ga nosite, jedan od onih koji privlači pažnju i zahteva pažnju, onaj koji nije ekstreman a opet traži hrabrost. Lucent nakit nije izlazak iz skulpture i ulazak u nakit kao posebnu vrstu kreativnog stvaranja, već predstavlja itekako nosiv spoj ta dva. Iako tek prvi u nizu koraka, ovaj nakit već pokazuje put i pravac u kome se kreće njegov autor. 

Nakon završene srednje medicinske škole, sada već mladi umetnik,Vladimir Zaharijević, odlučio je da se umesto u medicinu upusti u potpuno novu  i drugačiju avanturu, koja se neretko smatra ne baš pametnom odlukom za životni poziv - umetnost. Sa blagim osmehom i uz simpatičnu dozu ironije Vladimir kaže da je posle medicinske škole, logičnim sledom, završio osnovne i master studije vajarstva, gde se i javila ljubav prema nakitu kao vidu primenjene umetnosti. Pored toga bitan faktor u odluci da se ozbljnije posveti nakitu je bio i ekonomski. Nakit je bio njegov način da ostane u domenu vajarstva, a da opet od toga i zarađuje, kako u nekom trenutku ne bi sledio put mnogih mladih ljudi koji su umesto svojih snova pratili isplativost i, kako sam kaže, zavšili u odseku za programirnje. Čini se da bi za jednog umetnika to bio potpuno pogrešan put, zar ne?

"Inspiracija se prelila iz rada na skulpturama. Na master studijama sam se bavio providnim materijalima poput stakla, pleksiglasa, silikona… materijama kao materijalima. Minimalizam i geometrija su trenutno stanje i polje interesovanja, time se bavim i razrađujem u crtežu. Tako da je nakit izgleda povezao te dve faze u novu celinu", ovako Vladimir započinje priču o svom nakitu.

Samo jedan pregled Lucent nakita i jasno je da je prstenje nešto čemu se Vladimir najviše posvetio. Čiste linije i stroga forma oživljene su kombinacijama materijala i od jedne male površine, kakvo je prstenje, stvoren je vanredan prostor za kreiranje skulpture u malom. Izgleda da ograničen prostor ipak krije neograničene mogućnosti koje Vladimir tek otkriva. 


Get Sparkly: Iako ste se okušali i sa dizajnom ogrlica i narukvica, čini se da je prstenje zauzelo primat. Da li je dizajn prstenja, kao površinski najmanjeg komada nakita, izazov za Vas?

Vladimir: Prstenje definitivno zauzima najviše prostora i pažnje. Doživljavam ga kao minijaturu koja mi nudi najviše prostora za neki utisak trodimenzionalnosti, skulpturalnosti. Kod ogrlica i narukvica je sasvim drugačije, ne nužno, ali kod mene trenutno jeste. Prosto ih ne osečam kao polje eksperimenta. Ali se povremeno vratim i njima, da vidim gde će me odvesti i da li će uopšte profunkcionisati.

Da li na domaćoj (modnoj) sceni ima prostora za umetnički nakit i da li osluškujete potražnju, trendove, tržište ili se pre svega oslanjate na svoju inspiraciju, talenat, osećaj?

S obzirom da sam posve nov u ovoj priči, priznajem da sam se prilično iznenadio ponudom autorskog nakita kod nas kada sam krenuo da istražujem. Ljudi ozbiljno promišljaju i definišu svoje ideje. Komadi su brutalno autentični. A što se drugog dela pitanja tiče, morao sam napraviti kompromis pa sam u glavi podelio modele na A i B seriju: A kao unikatni nakit koji je vođen idejom, osećajem i promišljanjem, B kao proizvod potražnje tržišta. Morao sam da zadržim momenat stvaralačkog kao ventil za taj čaplinovski momenat pokretne trake.

Iako je jasno da je Vaše prstenje svojevrsna skulptura u malom, da li ipak prilikom stvaranja razmišljate i o nosivosti svakog pojedinačnog komada?

Sa tim problemom se još uvek borim. Kada krene proces svašta bih ja tu kalemio i dodavao, ali u jednom trenutku se desi taj: “Ej pa ovo nije nosivo!” moment. Tada se sve stornira pa iz početka. Mislim da mi je potrebno jos malo vremena da shvatim da ipak radim nakit i da on mora imati taj momenat nosivosti. Želim da to bude balans između nosivosti I neke vrste izazova, bilo da je on anatomski, estetski..."

Možete li nam ukratko opisati kako nastaje jedan 'Lucent' komad nakita?

Tu je priča ista kao u skulpturi. Beležim ideje na papiru kao polazište, ali nikada ne znam šta će biti krajnji proizvod. Radim sa krutim materijalima tako da ja moram biti fleksibilan i prilagođavati se njima, pratiti njihov ritam i zahteve. Sa skulpturom je drugačije, imam više slobode. Kod nakita je to ograničeno funkcionalnošću.

U svom radu spajate materijale koji se takoreći suprotstvljaju jedni drugima, prirodno drvo, naspram veštačkog pleksiglasa ili neočekivanih metalnih detalja. Kako birate materijale i da li ima neke simbolike u samim materijalima koje koristite?

Moj cilj je isključivo estetski. Mada, sada kada razmislim može se učitati neka ekološka komponenta, ti sudari drveta i plastike, metala koji ih sve veže nekako na silu. Da, može biti i neki nesvesni komentar na savremena stanja i atak na nakit koji je tu isključivo kao ukras. Ovo je nekako sve suprotno. Nosiš plastiku. Antinakit.

Da li u Srbiji može da se živi od umetnosti i talenta?

Moje iskustvo za sada kaže jako teško. Ko zna, možda me ova priča sa nakitom opovrgne kroz koju godinu.


Kakvi su dalji planovi? Da li planirate izložbu svog nakita i gde je moguće kupiti vaš nakit?

Dalji planovi su da nastavim da radim i da istražujem, da produbljujem i poširujem mogucnosti nakita. Takođe, da se posvetim skulpturi kao glavnom pozivu, da vidim šta će reći iskustva stečena sa nakitom na toj strani. A nakit je za sada dostupan preko Instagrama i Fejsbuka. Pre par dana se desio i prvi art market, artSCAPE u Novom Sadu. Naravno, planovi su dospeti i do odredjenih koncept storova u zemlji i inostranstvu, jer ipak nakit treba tu neposrednost, probavanje i šmekanje direktno sa svoje ruke.

Celokupnu ponudu Lucent nakita možete pogledati OVDE.