LEGENDE O NAKITU: KLEOPATRA I BISER

Svima nama su dobro poznate priče o Kleopatrinoj lepoti ali i o aferi sa velikim Markom Antonijem. Zato i ne čudi da jedna od mnogobrojnih legendi vezanih za egipatsku kraljicu u središtu ima ništa drugo do jedan od simbola ženstvenosti i sofisticiranosti - biser. Upravo zahvaljujući biseru ona je, navodno, uspela da pobedi u opkladi i to protiv svog voljenog državnika. 

Kada smo se prvi put susrele sa tek naznakama ove legende nismo ni slutile da su se ovom pričom bavila mnoga istraživanja i da većina njih započinje pitanjem 'Da li...?'. Da li se zaista desilo, da li je moguće, da li je Kleopatra bila spremna da na taj način ponizi jednog velikog vladara Rima...

Legenda kaže da je Kleopatra jednom prilikom izazvala Marka Antonija opkladom da ona može prirediti obrok čija bi vrednost bila veća od oko 1.700 funti zlata (danas bi to iznosilo oko 30 miliona dolara). S obzirom da Antonije nije mogao ni da zamisli tako skupocen obrok, prihvatio je opkladu. Sutradan je imperatoru serviran raskošan obrok, a on je, iako zadivljen izgledom same trpeze, odmahnuo rukom i rekao da iako sve izgleda jako ekskluzivno, ipak sumnja da je sve to ima i izbliza obećanu vrednost. Kleopatra je na to odgovorila da je to samo početak i zatražila da joj sluge prinesu naredno posluženje. Sluga je nosio samo jednu staklenu čašu, u kojoj se nije nalazilo skupoceno vino, već nešto potpuno drugačije. Sirće. Kraljica je na ušima imala biserne minđuše. Međutim, to nisu bile bilo kakve biserne minđuše, bila su to dva ogromna bisera, najveći i najskupoceniji na svetu. Kada je čaša sa sirćem postavljena pred nju, Kleopatra je skinula jednu minđušu i spustila je u sirće koje je rastvorilo biser i ona je jednostavno popila taj, sada skupocen, rastvor. Tada je krenula da skine i drugu minđušu, kako bi i sa njom uradila isto, Antonijev savetnik, koji je bio i sudija u ovoj opkladi, zaustavio je kraljicu i proglasio je pobednikom. 

Inače ova legenda predstavlja jednu od najpoznatijih priča o kraljici Kleopatri, i smatra se da se njena poplarnost može meriti sa legendom o njenom samoubistvu. 

Smatra se da se ova legenda prvi put javlja u delu Poznavanje prirode rimskog književnika i prirodnjaka Plinija Starijeg, oko 100 godina posle Kleopatrine smrti. Kasnije se ova priča pojavljuje i u delima drugih pisaca, kao motiv u slikarstvu, a tokom 20-og veka zabeležana je na novinskim ilustacijama, pa čak i u reklamama. Ipak, sve one se uglavnom baziraju na pisanjima Plinija Starijeg. 

Pri istraživanju istinitosti ove priče istraživači su uglavnom polazili od pitanja da li je uopšte moguće rastvoriti biser na ovaj način. Ukoliko to nije moguće, čitava ova legenda bi jednostavno izgubila na vrednosti. Prvobitno su naučnici bili saglasni u tvrdnjama da ne postoji nijedna vrsta sirćetne kiseline koja bi rastvorila biser, čime je u startu ova legenda proglašena izmišljotinom jednog književnika. 

Savremena nauka se, međutim, se ne slaže s tim, i tvrdi 'bisere je moguće rastvoriti u sirćetu'. Osim toga, neki naučnici ne odbacuju priču u potpunosti i zbog beleški koje tvrde da je Kleopatra imala zavidno poznavanje hemije, posebno otrove, a napisala je i knjigu o kozmetici, čiji fragmenti još uvek postoje. Ipak, postoji mala začkoljica koja priču o Kleopatri dovodi u pitanje. Ponovo. Da, bisere je moguće rastvoriti u sirćetu ali za to vam je potrebno i nekoliko dana, odnosno 24-36 sati da bi se rastvorio 5-okaratni biser, što znači da Kleopatra nije mogla samo da skine ogroman biser sa uveta, rastvori ga i popije. Ipak, neki teoretičari tvrde da je i to moguće, ali samo ako je biser samleven pre nego je stavljen u čašu. 

Zanimljivo je da postoji još nekoliko priča o ovom bisernom rastvoru, jedna koja je napisana otprilike u vreme Kleopatre i Antonija, i druga pisana u vreme imperatora Kaligule. U oba slučaja takav rastvor se pominje kao skupocena zabava.