.png)
Šta nas vodi kada stvaramo? Koja kombinacija osećanja se prepliće u nama da bi iznedrila proizvod srca, ruku i energije? Pisci najlepše redove pišu kad su najtužniji, a šta pokreće one koji prave nakit? Kome namenjuju sa strpljenjem ili pak u naletu inspiracije kreirane komade? Jedan odgovor stigao nam je iz Sonjinog dućančeta.
Pitale smo se šta je jarke boje dovelo u ovu radionicu i za koga je zamišljen ovaj nakit. Sonja, zaljubljenik u filozofiju, rekla nam je kako su ovi komadi njen način da povremeno pobegne od realnosti. Od one u kojoj za diplomirane filozofe nema posla u struci pravo ka dalekim, egzotičnim ostrvima. Nakit čiji je deo pamučni konac u sebi skriva upravo ovu čežnju - čežnju za begom na neka lepša, sunčanija mesta. A takva nas je čežnja sve bar jednom stigla, zar ne? Sa druge strane, bunt protiv sistema i bes usmeren prema onakvom kakav jeste kod nas ogleda se u radu sa kožom. Tada, kako kaže, stvari koje kreira deluju malo strožije, geometrijski oblici su zastupljeniji i povremeno se oseća pank momenat.
Najposebniji deo priče čine komadi koji su, poput ručno tkanih narukvica, zadržali dozu melanholije i ljubavi prema onome što označava reč "etno". Jer duh zemlje iz koje se potiče nikad ne prestaje da mami, bez obzira na snagu želje za bekstvom. Ovu priču o jednoj devojci i putovanju "trbuhom za kruhom" pročitale smo u Sonjinom dućančetu. Udubite se i vi u te redove i pronađite sebe u nekom od divnih komada odavde.
.jpg)
