.png)
Dijamanti već sami po sebi spadaju u kategoriju izuzetnih predmeta, zbog ogromne vrednosti, superiorne čvrstine i često neverovatne lepote. Ipak, neki od njih su svojim karakteristikama zaslužili posebne stranice istorije...Takav je Houp dijamant.
Poreklo famoznog dijamanta i danas je pod velom tajni. Veruje se da je pronađen u Indiji, u 17.veku, ali se ne zna ni ime pronalazača, niti okolnosti u kojima je ugledao svetlost dana. Kako god, vredni kamen je dospeo do francuskog trgovca draguljima, Žana Baptista Tavernijea, koji ga je doneo u Francusku. Dijamant, tada težak oko 23 grama, prodat je francuskom kralju, Luju 14. Ovaj vladar nosio ga je kao svojevrsni ukras za maramu oko vrata i, dok je bio u njegovom vlasništvu, današnji Hope diamond zvao se French Blue.
Posle kraljeve smrti pripao je njegovom unuku Luju 16. Ovog monarha i njegovu suprugu Mariju Antoanetu zadesila je Francuska revolucija i u tom periodu oni su opljačkani. Lopov je završio u zatvoru zbog dugova, kraljevki bračni par je skončao na giljotini, a French Blue dijamantu gubi se svaki trag. Veruje se da je tokom godina skrivanja kod anonimnih ljudi presečen na dva dela, od kojih je veći kasnije nazvan Hope diamond.
Poznati dragi kamen najzad je 1812. doputovao do Engleske. Najpre ga je posedovao londonski trgovac dijamantima Danijel Eliason, a onda i sam vladar Velike Britanije - kralj Džorž 4. Nije se dugo zadržao u kraljevskoj porodici - prodat je posle Džordževe smrti, kako bi pokrio velike dugove koje je kralj ostavio. Došao je potom u ruke bankara Tomasa Houpa i bio smešten u poseban set, okružen sa više malih belih dijamanata. Iste godine kada je objavljen katalog Houpove kolekcije dragulja, bankar je umro, a dijamant se nadalje prenosio sa generacije na generaciju njegove porodice. Njime se ukrašavala i supruga jednog od Houpovih, koncertna pevačica May Johe. Ona je ipak kasnije tvrdila da je za svoje nastupe nosila repliku dijamanta, a ne original. Kako god, ni njenog supruga nije zaobišla sudbina prethodnih vlasnika - pao je u dugove.
Hope diamond je kroz ruke trgovaca prešao na tle Amerike, do Sajmona Frankela, čija je juvelirska kuća iskusila bankrot, a onda do Selima Habiba, kolekcionara dijamanata iz Turske, čije su finansije slično prošle.
Vratio se Hope onda u Francusku, došavši u vlasništvo Pjera Kartijea. On ga je prodao vašingtonskoj socialite Evalyn Walsh McLean, koja je zažalila zbog kupovine čim je saznala za "kletvu" koju dijamant nosi sa sobom. Ipak, to je nije ometalo da na mnogobrojnim zabavama organizuje vrstu igre u kojoj je dragi kamen sakrivala, a potom terala goste da ga traže.
Nakon što je prošao kroz ruke njenih unuka i trgovca draguljima Harija Vinstona, konačno je doniran američkom Nacionalnom muzeju istorije prirode 1958. godine.
Dijamant je još nekoliko puta menjao okvire u koje je postavljen, bivajući okružen belim dijamantima različitih veličina i oblika, pa je tako od 2012.godine jedno vreme bio u ogrlici pod imenom Embracing Hope.
Danas je težak svega devet grama, a njegova vrednost procenjena je na sumu između 200 i 250 miliona dolara. Zanimljivo je što je ovaj plavi dijamant fantastične istorije poslužio i kao inspiracija za čuveni "Heart of the ocean" iz filma "Titanik".
