Romantična i duhovita, zaljubljena u lepo i dovoljno hrabra da se upusti u avanturu organizacije nečijeg venčanja... par su sitnica koje smo kroz svega nekoliko odgovora otkrile o Ivani Marinković Mandić koja na svoj način slavi ljubav, a uz malu pomoć svog bloga Jedan frajer i bidermajer. Svakodnevno u naše živote unosi one male zaboravljene nijanse romantike i podseća nas da prave bajke zaista započinju onim '... i živeli su srećno da kraja života'.
Ivana nam otkriva svoje male tajne iz kutije sa nakitom, ali nas vodi i kroz čarobni svet nakita za venčanja.
Paspartu photography |
Kako bi opisala svoj odnos p nakitu?
Neuporedivo više volim da se vezujem za ljude nego za stvari, ali kada se vežem za neku stvar, ona je često u vezi sa čovekom. Volim nakit koji me ne opterećuje, koji se uklapa u celinu i ne skreće mi pažnju svojom težinom, zvukom, masivnošću. Nakit mora da prati mene i moje raspoloženje, ne volim da robujem stvarima. Ali je istina da kada izađem bez sata i nekog zanimljivog komada nakita na sebi iz kuće, imam pomalo čudan osećaj da mi nešto fali, skoro kao da sam gola.
Koliko je blog uticao na tvoj lični stil?
Monika Pavlović photography |
Blog je verovatno odraz mog stila koji zaista ne umem precizno da definišem. Pomalo sam i retro devojka, ali isto tako volim savremene komade. Volim mekoću i finoću u izradi nakita, to je verovatno spoljni odraz i bloga i mog stila. Sa pisanjem Frajera upoznala sam mnogo dizajnera i kreativnih ljudi koji se između ostalog bave i izradom nakita. Svakako da su i novi svetovi koje sam upoznavala uticali na mene i na moju percepciju lepog. Oduvek mi je bilo zanimljivo strpljenje i prilježnost sa kojom kreativci obrađuju minijaturne elemente tako da mi je zaista drago kada imam priliku da ponesem nečijih ruku delo. Njima se dopada moje pisanje, a meni njihov rad, tako da neretko mnogi od ovih komada završe i neplanirano u nekom od postova kad god imam priliku da ih uklopim.
Da, često. Poprilično sam emotivno vezana za nakit moje mame, za svu njenu bižuteriju koja je neupordivo kvalitetnija od one koja se danas nudi. Nosim je tako slatko i ponosito na moderne odevne kombinacije iako je taj nakit pravi odraz 80-ih. Takođe obožavam broševe, često u cunjanju buvljacima naiđem na neki koji odmah završi na šeširu ili kaputu. Razmišljam o nekoj dami kojoj je pripadao, kako li je izgledala, koja li je njena životna priča bila, na kakvom ga je reveru nosila. Zato stvari iz starine imaju posebnu vrednost, one ne završavaju priču, one je nastavljaju.
Da li u kutiji sa nakitom imas nešto novo, nešto staro, nešto tuđe i nešto plavo?
Hahaha, imam, ali pukim slučajem, nije mi ostalo od V-dana. Nisam pratila taj četverac od inostranih običaja na sopstvnom venčanju. Staro i tuđe stoje zajedno u pregradi jer je to mamin nakit koji sam prisvojila. Noviteti su pokloni mladih dizajnera, a plavo vuče na kobalt plavo, tirkiz i sve nijanse mint boje.
Nasmej se, ptičica! |
Fino, dostojanstveno, zanimljivo ili otkačeno, za mene sve može biti nakit za venčanje. Nisam pobornik toga da samo elegantan nakit može biti prikladan za ovu priliku. Elegantan u onom smislu na koji smo navikli – cirkoni, obilje cirkona. Prirodno kamenje ili kamenje od stakla može takođe jako lepo izgledati i biti prefinjeno. Najzanimljivije izvedbe su kombinacije hrabrih devojaka koje znaju kako da uklope neobičan nakit sa sofisticiranom haljinom. Takođe je izašao iz mode nakit koji se kupuje samo za venčanje i više se nikada ne ponese. Čini mi se da češće devojke biraju komade koje će moći da uklope uz još neku kombinaciju osim haljine za venčanje.
Kakav nakit biraju današnje mlade?
Drugačiji svakako od onog od pre par godina. Devojke se više ne ustručavaju da ponesu ogrlicu iz Zare na mini belu haljinu, glomazne viseće minđuše u boji cipela ili pak minđuše sa kristalima koje se oslanjaju o čitavu ušnu školjku. Isto tako, mnoštvo narukvica u pastelnim nijansama mogu fanki izgledati, zaista granica ne postoji. Sve je veći upliv ulične mode na estetiku venčanja što savremene devojke osećaju kao izvesno oslobađanje od ustaljene norme. Konačno su cure prodisale.
Jovana Tomašević photography |
Da li su biseri zabranjeni na venčanju?
Ako mene pitate – ne, nikako nisu zabranjeni. Glasam za to da se batale bapska nagađanja i da svako živi i radi onako kako mu se ćefne. Volite bisere? Ali avaj, donose nesreću ako se nose na venčanju. Evo vidim sve te ucveljene žene po inostranstvu koje nose skupocene bisere, izgledaju jako loše i nelagodno se osećaju. Bude se sa mišlju hoće li im cigla pasti na glavu prvog bračnog jutra. Ili možda neki betonski blok, oni verovatno više nemaju krovove od crepova?
Na zapadu postoji praksa 'uparivanja' vereničkog prstenja i burmi. Koliko o tome misle ovdašnji parovi?
Nasmej se, ptičica! |
Prilično. Cure zaista obraćaju pažnju na to kako im paše verenički prsten uz burmu pa prema tome je i smišljaju/zamišljaju. Osim toga, devojke prebacuju verenički prsten pored burme iz praktičnih razloga. Manja je šteta cepati samo desnu čarapu nego obe u isto vreme.
Najoriginalnije burme sa kojima si se srela tokom svog rada?
Ljudi vole različite stvari, graviraju imena jedno drugog u burmama, datum venčanja, neku misao ili stih isključivo za njihovu ljubav specifičan, tetoviraju burme, osmišljavaju simbole u vidu venčića, zaljubljenih ptičica i sl. Mladenci obraćaju pažnju na veličinu, širinu, oblik burme u zavisnosti od njihovih prstiju i celokupne šake. Svi žele da im burma „dobro stoji”. Mislim da se prilično treba voditi i praktičnim momentom usled odabira, ne zaboravite na one čarape koje se cepaju, ipak je to prsten koji će se nositi svakog dana.
Tvoj moto prilikom kupovine nakita?
Ne sija samo ono što je naizgled zlatno.
No comments:
Post a Comment