Pored karakterističnog mesta na resici, koje je tradicionalno označeno kao mesto za minđušu, i na tako malom prostoru kao što je uvo moguće je pronaći mesta za još ukrasa. Čak 13 njih, a neki kažu i 16.
Koliko je zapravo ima mesta na ušima gde se minđuše mogu poneti kao suptilni komadi koji upotpunjavaju i naglašavaju ovaj deo? Svima, naravno, prvo na pamet pada ona standardna rupica na ušnoj resici koju devojčice uglavnom vrlo rano dobijaju. Ipak, pored nje postoji još 13 (neki tvrde čak 16!) tačaka na ušnoj školjki koje se mogu izbušiti i na njima poneti maleni komadi nakita.
Iako je veliki broj ljudi neupućen u to, istina je da se svaki mali prevoj i svaki ugao na hrskavici može izbušiti. Svedoci smo umetanja različitih, manjih ili većih predmeta u rupice na hrskavici ušiju, ali nenametljivi pirsinzi se retko kome ne dopadaju.
Često se, pogrešno, misli da su minđuša na tradicionanom mestu na resici i pirsing dva različita tipa nakita. Pod pirsingom se, zapravo, ne podrazumeva vrsta nakita već sam proces bušenja kojim se stvara rupica koja će kasnije služiti za nošenje minđuše. Vremenom se pirsing nametnuo kao naziv za sve minđuše koje se nose na mestima koje nisu resica uveta.
Koliko je zapravo ima mesta na ušima gde se minđuše mogu poneti kao suptilni komadi koji upotpunjavaju i naglašavaju ovaj deo? Svima, naravno, prvo na pamet pada ona standardna rupica na ušnoj resici koju devojčice uglavnom vrlo rano dobijaju. Ipak, pored nje postoji još 13 (neki tvrde čak 16!) tačaka na ušnoj školjki koje se mogu izbušiti i na njima poneti maleni komadi nakita.
Iako je veliki broj ljudi neupućen u to, istina je da se svaki mali prevoj i svaki ugao na hrskavici može izbušiti. Svedoci smo umetanja različitih, manjih ili većih predmeta u rupice na hrskavici ušiju, ali nenametljivi pirsinzi se retko kome ne dopadaju.
Često se, pogrešno, misli da su minđuša na tradicionanom mestu na resici i pirsing dva različita tipa nakita. Pod pirsingom se, zapravo, ne podrazumeva vrsta nakita već sam proces bušenja kojim se stvara rupica koja će kasnije služiti za nošenje minđuše. Vremenom se pirsing nametnuo kao naziv za sve minđuše koje se nose na mestima koje nisu resica uveta.
Herlix je bušenje hrskavice u gornjem delu uveta i u poslednje vreme je popularan niz od tri cirkona u prednjem delu. Bušenje krskavice naspram helixa nazivaju još i anti-helixom ili rook pirsingom i predstavlja savršenu lokaciju za malecke minđuše.
Reverse tragus ili anti-tragus se nalazi na delu hrskavice naspram i paralelno sa tragusom.
Jedan od najsenzulnijih pirsinga na uvetu je tragus. Iako ova tačka deluje kao osetljivo mesto, stručnjaci kažu da u njemu nema puno nervnih završetaka pa taj pirsing ne boli mnogo. Ipak, dodaju da može smetati onima koji koriste slušalice.
Daith pirsing - Njegovo ime vodi poreklo od jevrejske reči daath ili daith koja znači "inteligencija" ili "znanje". Izmislio ga je poznati pirsing majstor Erik Dakota u saradnji sa ženom koja je bila njegov klijent.
Ko poželi da svoje uvo ukrasite pirsingom pod nazivom Lobe plug, ima dva načina da dobije tu famoznu rupu u donjem delu ušne školjke. Za one nestrpljive, postoji zahvat kojim se ona trenutno stvara, ali više se preporučuje korišćenje taper-a, posebnih komada nakita koji postepeno rastežu kožu. Tako se na svake četiri nedelje dobija po 1 mm. Istraživanja pokazuju da oni koji se odluče za ovakav vid pirsinga najčešće traže rupe prečnika do 10 mm. Ako se odluče za veće a kasnije se predomisle, uglavnom moraju na operaciju rekonstrukcije jer ne postoji drugačiji način da se uvo vrati u prvobitno stanje.
Ukoliko ne možete da odlučite koji biste deo ušne školjke probušili, rešenje je kombinacija više njih. Ponesite više suptilnih komada nakita na uvetu i napravite od njega maleno unetničko delo.
ŠTA POSLE PIRSINGA?
Uobičajena sredstva za negu su fiziološki rastvor i hidrogen. Otok koji se može javiti posle pirsinga uveta stručnjaci nazivaju keloid i kažu da je on samo neprijatan a ne opasan. S obzirom na to da postoji pravilo da što više krvi cirkuliše kroz neki deo tela rane na njemu brže zaceljuju, može se reći da je hrskavici potrebno više vremena nego drugim delovima tela da se potpuno oporavi. Neki smatraju da se radi o periodu od tri do 12 meseci, što, naravno, ne znači da probušeno mesto sve vreme boli. Kao idealan materijal za pirsing uveta bira se hirurški čelik ili titanijum jer sve ostalo može da izazove blage ili manje blage alergijske reakcije. Na kraju, ljubitelji ovakvog ukrašavanja ušne školjke kažu da je jedina loša strana pirsinga uveta to što kasnije može biti neprijatnosti tokom spavanja, a da estetskih prednosti ima mnogo. Podržavamo ga i mi. Što ne biste izabrali to maleno mesto na ušima i poneli neki simpatičan komad na neuobičajen način? Nakit se sa vašim telom može kombinovati na ogroman broj načina i to svakako treba iskoristiti onako kako vama najviše leži.