.png)
Kako započeti priču o istoriji nakita? Kao i svaku priču - od početka. Zapravo već tu nastaje naš problem sa istraživanjem ove teme. Početka jednostavno nije bilo. Naravno, ona bliža istorija je i više nego poznata, hiljade divnih slika, inspirativnih komada nakita, velikih imena i sjajnih titula, ali ona dalja istorija je prava misterija. I što je više misterije, to je više nagađanja, to je više zagonetki, to je više nepoznanica. Kako onda započeti ovu priči? Nagađanjem.
Pretpostavlja se da su nakit savremenoj civilizaciji predstavili afrički narodi, afrička plemena koja su zarad rituala oko svojih vratova stavljala improvizovane strune na koje su nizali kamenčiće, bobice, kosti, pa čak i zube. Ipak, prvobitni (pravi) ukras je školjka. Tome u prilog idu školjke pronađene u pećini Blombos. Opet samo je pretpostavka da su ove školjke izbušene u sredini kako bi se nosile kao ukras oko vrata. Uz starost od preko 75000 godina, dokazati njihovu pravu namenu zaista je nemoguća misija. Za sada, arheolozi kažu - nakit! Sličan slučaj pronađen je i u Keniji i još nekim krajevima sveta. Školjka je od samog početka bila inspirativan materijal za izradu finih predmeta, pa ne čudi što je biser postao jedan od najvoljenih ukrasa oko ženskog vrata. Za afričke narode školjka je bila neprocenjiva i zbog toga što su njena trajnost i oblik bili simbol ženske plodnosti.
Koliku je vrednost nakit imao za afričke narode svedoči činjenica da je korišćen u robnoj razmeni.Tako su u zamenu za svoje živopisne ogrlice i narukvice dobijali odeću, hranu, ali i robove. Njegova najveća vrednost leži u tome da je izrađivan pre svega iz religioznih razloga, za rituale i ceremonije. Svaki komad imao je pre svega zašitničku i ličnu vrednost za onoga ko ga nosi. Nosili su ga muškarci, žene i deca, gotovo od samog rođenja. Međutim, sa odrastanjem menjao se i nakit, čime se simbolično ukazivalo na promenu statusa - ulazak u pubertet ili ženidbu.
U izradi su korišćeni organski materijali - koža, životinjski zubi i dlaka, semenke, orasi, ljuspice, morske i rečne školjke, drvo, slonovača. Kasnije u 15. i 16. veku počinju da se izrađuju kamene perlice, a portugalski trgovci u Afriku donose i perle od korala. Naravno, svoju primenu pronašli su i cink i gvožđe.
Afrički nakit krasio je vrat, ruke, noge, struk, kosu, a nosio se proboden, privezan ili prišiven. Nekada je takav nakit izazivao trajna oštećenja tela ili čak onemogućavao kretanje.
Izrada plemenskog nakita zavisila je od tri stvar: od materijala koji su dostupni, od toga čime se trgovalo i od običaja i tradicije određene kulture, tj. plemena.
U Gani je krunisanje kraljeva praćeno masovnom izradom zlatnog nakita, a svaki komad je bio posebno izrađivan u skladu sa njihovim stajlingom i motivima.
Iako je Afrika kontinent bogat dragim kamenjem, ono se relativno kasno počelo korisiti u izradi nakita - tirkiz, safir, smaragd, ametist, topaz ipak nisu korišćeni u izradi tradicionalnog, plemenskog nakita. I možda ćete se zapitati šta je sa dijamantima zbog kojih se i slavna Naomi Kembel našla pred sudom... Zaboravite ih za sada, oni su daleko od pravog afričkog nakita i deo su novije istorije.
Afrički nakit je zapravo mnogo više od nakita. Ako ste ikada čuli da neko komunicira nakitom, znajte da ta rečenica tek ovde dobija svoj puni smisao. Na osnovu ogrlice saznaćete mnogo o onome ko je nosi - njegovo poreklo, kulturu, status.
Afrički nakit i dan danas ima veliki uticaj na rad savremenih dizajnera. Nepresušan izvor motiva koji su lako prepoznatljivi i veoma tradicionalni, ali lako prilagodljivi savremenim trendovima. Iako je prvobitno imao magijsko značenje, to se negde usput izgubilo. No, ipak ne treba zanemariti ni tu stranu priče. Simbolično značenje nakita uvek je jače od bilo kakve materijalne vrednosti. Ko zna možda je afrički narod sa svojim nakitom ostatku sveta prosledio i magiju sentimentalnog vezivanja za njega.
U izradi su korišćeni organski materijali - koža, životinjski zubi i dlaka, semenke, orasi, ljuspice, morske i rečne školjke, drvo, slonovača. Kasnije u 15. i 16. veku počinju da se izrađuju kamene perlice, a portugalski trgovci u Afriku donose i perle od korala. Naravno, svoju primenu pronašli su i cink i gvožđe.
Afrički nakit krasio je vrat, ruke, noge, struk, kosu, a nosio se proboden, privezan ili prišiven. Nekada je takav nakit izazivao trajna oštećenja tela ili čak onemogućavao kretanje.
Izrada plemenskog nakita zavisila je od tri stvar: od materijala koji su dostupni, od toga čime se trgovalo i od običaja i tradicije određene kulture, tj. plemena.
U Gani je krunisanje kraljeva praćeno masovnom izradom zlatnog nakita, a svaki komad je bio posebno izrađivan u skladu sa njihovim stajlingom i motivima.
Iako je Afrika kontinent bogat dragim kamenjem, ono se relativno kasno počelo korisiti u izradi nakita - tirkiz, safir, smaragd, ametist, topaz ipak nisu korišćeni u izradi tradicionalnog, plemenskog nakita. I možda ćete se zapitati šta je sa dijamantima zbog kojih se i slavna Naomi Kembel našla pred sudom... Zaboravite ih za sada, oni su daleko od pravog afričkog nakita i deo su novije istorije.
Afrički nakit je zapravo mnogo više od nakita. Ako ste ikada čuli da neko komunicira nakitom, znajte da ta rečenica tek ovde dobija svoj puni smisao. Na osnovu ogrlice saznaćete mnogo o onome ko je nosi - njegovo poreklo, kulturu, status.
Afrički nakit i dan danas ima veliki uticaj na rad savremenih dizajnera. Nepresušan izvor motiva koji su lako prepoznatljivi i veoma tradicionalni, ali lako prilagodljivi savremenim trendovima. Iako je prvobitno imao magijsko značenje, to se negde usput izgubilo. No, ipak ne treba zanemariti ni tu stranu priče. Simbolično značenje nakita uvek je jače od bilo kakve materijalne vrednosti. Ko zna možda je afrički narod sa svojim nakitom ostatku sveta prosledio i magiju sentimentalnog vezivanja za njega.
