Iako su upečatljive srpske burme i sve što ih prati, istina je da u drugim zemljama postoje mnogo specifičniji ukrasi koji se na venčanjima nose ili poklanjaju. 

Ljubav je večna. Preciznije, večna je dok se veruje u nju. Tako razmena burmi na dan venčanja predstavlja razmenu svojevrsnih malenih okova na koje se dobrovoljno pristaje i kojima se dvoje povezuju zauvek. Međutim, šta ako ne želite da vas baš burme povežu već nešto malo drugačije? Nešto što bukvalno ulazi pod kožu? Venčano prstenje neki parovi zamenjuju venčanim tetovažama.

Običaji se razlikuju od kulture do kulture, od naroda do naroda, pa čak i od porodice do porodice. Nakit je oduvek bio deo tradicije, zauzimajući pritom mesto važnog nasleđa koje se prenosi s generacije na generaciju. Neke ceremonije su nezamislive bez tradicionalnog nakita čije značenje mnogi ne znaju, ali ga poštuju i znaju da vredi mnogo. Ta vrednost ne mora biti ekonomska, već pre svega sentimentalna koja je, složićete se, najčešće neprocenjiva.

Kod nas su tradicionalno najpopularnije klasične burme u boji belog ili žutog zlata bez suvišnih detalja, skrivenih poruka i produbljivanja značenja ovog posebnog komada nakita. Istovremeno, vereničko prstenje kod nas nije dostiglo taj nivo popularnosti kao na Zapadu, pa se njegovo poklanjanje ili zanemaruje ili omalovažava. Ipak, mladi parovi sve češće se odlučuju da ulazak u novi, bračni, život započnu na jedinstven način, darivanjem originalnog prstenja.