Radovale smo se prvoj nagradnoj igri organizovanoj na našoj fejsbuk stranici. Radovale smo se kada smo mi prvi put osvojile nagradu na nečijem blogu. Radovale smo se kada je prva radionica u znak zahvalnosti za naš tekst poslala svoj nakit. Radovale smo se kada darujemo i kada nas daruju, jer ko ne voli poklone, zar ne? Ali šta kada sve izgubi smisao?
Pratioci
Naša fejsbuk stranica trenutno broji tačno 4933 pratilaca i taj broj manje-više stoji u mestu otkad smo odustale od organizovanja nagradnih igara. Jedan deo ovih pratilaca svakako je do naše stranice došao zahvaljujući dragim ljudima koji su na svojim društvenim mrežama delili Get Sparkly, ali značajan deo je došao i kroz nagradne igre. Problem nastaje kada broj pratilaca na stranici ne prati i broj klikova na objavama. Tačno je da udeo u tome i ima i Fejsbukova politika o vidljivosti stranica, ali smo se više puta uverile da pratioci koji su lajkovali stranicu radi nagrade jednostavno ne znaju gde se nalaze i šta su lajkovali, pa samim tim neće kliknuti na link, a još manje pročitati tekst na kome najčešće radimo dugo i posvećeno. Na žalost... Nama je kao nekome ko najpre brine o tome da sadržaj na blogu bude pre svega kvalitetan veoma važna svaka reakcija, kako bi naredni tekstovi bili bolji, informativniji, potpuniji. Fejsbuk stranica je najbolje mesto za to i prilično je obeshrabrujuće kada ona izostane.
Napad
Kada organizujete nagradnu igru, cilj je da pokažete zahvalnost i nagradite ljude koji vas prate. Na žalost, blogovi su u tome pronašli način da privuku nove pratioce, jer buduće saradnje zavise upravo od toga koliko je pratilaca i klikova. Razumljivo. Ipak, ta uzajamno-posledična veza se izopačila. Šta kada glad za nagradama preraste u borbu? Lično smo doživele da nas učesnici nagradne igre napadaju i vređaju zbog toga što objava pobednika nagrade vredne par stotina dinara kasni jedan ili dva dana. Teško je objasniti nekome da mi imamo život van bloga, realan život koji je nepredvidiv, u kome spajamo kraj sa krajem, živimo ovako ili onako. Taj i takav život ne mari za nagradne igre i nekada jednostavno fizički niste u mogućnosti da stignete da sve. I pored našeg izvinjenja neko je seo za svoj računar i olako napisao da je igra laž, da je sve namešteno, da se sve unapred zna i još čitav niz besmislica koje ne samo da su nas uvredile, već su nas još jednom... Obeshrabrile...
Ostavimo po strani da postoje organizovane grupe za lovce na nagrade...
Neprijavljivanje
Pri naručivanju nakita za nas dve u jednoj od saradnji naručile smo i par divnih minđuša koje smo želele da poklonimo jednom čitaocu kao znak zahvalnosti za sve koji su pokazali ljubav prema Sparkly-ju. Minđuše smo birale satima, sa željom da budu što kvalitetnije, da ne izgledaju jeftino, da budu damske, moderne, šljašteće. I bile su. Bile smo prezadovoljne svojim izborom i jedva čekale da ga nekome poklonimo. Ali kada smo konačno tako euforične objavile igru... Nije bilo prijavljenih. Pretpostavka je da prijava nije bilo zato što je eventualni dobitnik morao da plati poštarinu za nagradu koju dobije. Posle par dana bilo ih je 10-ak. I tako je ostalo do poslednjeg dana. Kao i svaka prosečna devojka na fejsbuku i mi smo učestvovale u nagradnim igrama i dobijale nagrade... I plaćale poštarinu jer na kraju krajeva bilo bi drsko tražiti od onih koji daruju da povrh svega dodatno i plaćaju poštarinu. Imale smo divne devojke kojima je nakit bio tek način da nešto zarade, koje su se javljale da poklone nakit preko naše stranice i skromno i plašljivo nas pitale da li su one te koje plaćaju poštarinu ili dobitnik. I plaćale su je one, i bile presrećne zbog svakog lajka koje su dobijale. A onda, odjednom više nije bilo onih koji bi da se prijave jer smo među uslovima napisale da poštarinu plaća dobitnik. I zamislite nismo čak ni organizovale igru da bismo skupile nove lajkove, jer to nam odavno više nije bitno. Organizovale smo igru da kažemo 'hvala', a dobile smo ćutanje.
Izostanak akcije
Poslednja u nizu ideja kojoj smo se jako radovale, a koja je bila vezana za nagrađivanje, bila je da probudimo inače jako neaktivne pratioce i da nam oni pomognu u ostvarivanju saradnje sa dva poznata kineska sajta, a da mi pri naručivanju odaberemo i jedan proizvod/komad nakita koji ćemo zauzvrat pokloniti jednom od pratilaca. Povod je bio 5 rođendan bloga. Sve što je bilo potrebno je da pratioci najpre uđu na naš tekst a zatim kliknu na komad nakita koji bi voleli da poklonimo u nagradnoj igri. Na žalost, nisu nas podržali i jednostavno ostale smo i bez saradnje i bez rođendanske nagradne igre. Takav je život. Ipak, taj izostanak podrške i akcije nije vezan samo za igre, za nagradu koja je direktno usmerena na njih, već i na neke humanitarne akcije. Reakcija je izostala i na objavu o još jednoj u nizu ideja koju smo imale a koja se odnosila na skupljanje pomoći za jednu mladu majku obolelu od leukemije. Kada neko ne reaguje na to, onda je sve drugo... Besmisleno.
Sve pohvale za ovako dobar tekst. Stvarno sam ostala bez riječi. No, niste vi jedine koje ovako obeshrabre ljudi. Na žalost svakodnevno čitam komentare napada na dm-ove nagradne igre. Ljudi izvlače 10tak dobitnika, u igri učestvuje nekoliko hiljada i na kraju samo čitam: opet nisam ja, opet nema mene, pa da izvlače 1000 od 100 opet mene ne bi bilo, sve je laž, namještaljka... i sl. Koliko je samo jadno da se ne radujemo ničemu. Ja čekam moju nagradu od Gracia magazina već 4 mjeseca, pa nikome ništa. Niti sam se žalila niti šta. Iako nije fer ali svjesna sam da ljudi ne stižu baš sve, a meni neće život propasti zbog nagradne igre. I sada, na mom fb profilu je nagradna igra u toku i gledam, svega 3-4 pratioca ispoštovala su pravila, a ostali ćute. Sve što urade jeste da označe prijatelje i ćao. Na kraju će biti, opet nema mene :(
ReplyDelete