We are GOLDen

Davne 1869. godine u Australiji pronađen je komad zlata težine 120 kilograma. Gotovo nezamislivo. Od svega jednog grama zlata moguće je izvući žicu dužine 3km, a kovanjem se mogu dobiti listići 500 puta tanji od čovečje dlake. Neverovatno, zar ne? Sva rastvorna jedinjena zlata su otrovna. Ne moguće? Sve ovo nam pokazuje da zlato nije samo lep prsten ili lančić oko vrata već mnogo, mnogo vise od toga. 

Ovaj plemeniti metal žute boje je za razliku od drugih metala otporan na hemijski uticaj ili jednostavno - ZLATO NE RĐA. Rastvara se samo u takozvanoj carskoj vodici i u rastvoru kalijuma. 

U oblasti izrade nakita koristi se oko 2000 tona zlata godišnje. Najčešće se koriste legure ovog metala kako bi se poboljšala otpornost ali i da bi se dobile nekie nove nijanse - od tamnožutih, čisto zlatnih pa do zelenih i ljubičastih. 

Čistoća zlata se izražava u karatima. Čisto zlato ima 24 karata. Zbog pomenutog dodavanja drugih metala najčešće se izrađuje zlato od 14 karata sa oznakom 585. Takav nakit zapravo sadrži 58.5% čistog zlata a ostatak čine druge legure. Osim toga izađuje se nakit i od 8, 10, 12 i 18 karata. Zlato od 22 karata, kao izrazito kvalitetno, se koristi pre svega za izradu dukata.

Postoje tri vrste zlata: belo, žuto i crveno. 

Belo zlato je legura zlata i najčešće nikla i paladijuma. Najkvalitetnije belo zlato ima 17 karata i legura je zlata i paladijuma , sa dodatkom platine kako bi dobilo na težini i postojanosti. 

Žuto zlato je već pomenuto u tekstu kao zlato sa oznakom 585. 

Crveno ili ružičasto zlato je legura zlata, srebra i bakra, sa većim postotkom bakra koji mu daje blago ružičastu boju.

Kroz istoriju ljudi su različito gledali na zlato. U srednjem veku su ga se bojali, zbog njegove vrednosti i moći. Pre toga ga je Antika sačuvala u mitovima o kralju Midi, o zlatnoj jabuci, zlatnom runu...

Rimski retoričar Klaudije Elijan pisao je o grifonama, pticama sa gvozdenim kandžama koje su iz stenja čupale zlato i ljubomorno ga čuvale od ljudi. Neki retoričari su čak govorili o mravima koji se hrane ovim metalom. Smatra se da je jednog takvog mrava posedovao i sultan Sulejman, kod nas dobro poznat pre svega ljubiteljima turskih serija. 

Mnogi i dan danas tragaju za biblijskom lukom Ofir odakle je kralju Solomonu navodno poslato blizu 18 tona zlata. Mistični rudnici kralja Solomona. 

Ako se osvrnemo na Antiku, uvidećemo da se tada verovalo da je zlato nešto organsko, nešto što raste poput biljaka. I eto zlatne jabuke. 

U srednjem veku je prihvaćena ova teorija, ali sa malom obradom. Govorilo se o tekućem zlatu koje biljke zahvataju svojim korenom i tako se rađaju zlatni plodovi. Pa se tako zlatno grožđe moglo 'ubrasti' u Francuskoj, Nemačkoj i Mađarskoj. 

Zlato se upotrebljavalo i upotrebljava u medicini. Korišćeno je prilikom lečenja velikih boginja, kako bi se sprečila pojava ružnih ožiljaka, pa nas svakako ne čudi njegova današnja kozmetička upotreba.
Zlato, zlato, zlato. 

Zlato je metal koji možete voleti ili jednostavno prezreti. Možete voleti belo a izrazito se gnušati žutog. Možete voleti detalje ali ne i čitave komade. Možete ga voleti na drugima ali ne i na sebi. 

Možete, ali ne možete biti ravnodušni. 

Ove godine zlato se vratilo na svetsku modu scenu. Aktuelni chain lanci jednostavno imaju posebnu čar kada su u boji zlata. Sa zlatom treba imati meru, treba ga znati nositi, treba mu balansirati drugim detaljima, ublažiti njegov sjaj i pojačati njegovu snagu. 

Mnogo je predrasuda o zlatu, ali i o ljudima koji ga nose. Kažu nose ga samo bogati. Zaboravlja se da se zlato prenosi s kolena na koleno, da je zlato deo tradicije, i to one najvažnije - porodične.