I dok se kod nas izrada nakita još uvek smatra samo unosnim hobijem čije mogućnosti se tek istražuju, Olga Žukova, iz Ukrajine, svoj nakit, slobodno možemo reći, uspela je da dovede do perfekcije. Pri susretu sa njenim realističnim cvetovima, svako ko je ikada video radove od polimerne gline, verovatno će još jednom ispitati svoje poznavanje iste. Živopisne boje i krhkost latica potvrde su neverovatnog umeća, ali i posvećenosti.
Olga se sa polimernom glinom, odnosno fimo masom upoznala 2009. godine, da bi 2012. godine u njene ruke došlo nešto mnogo pogodinije za njene tanane radove, takozvani 'hladni porcelan'. Ovaj materijal, koji inače nema nikakve veze sa pravim porcelanom potiče iz Japana i jako je pogodan za ovu vrstu umetničkog rada zbog toga što se jako brzo suši na vazduhu.
- Ova masa je bela, a da bi se dobila željena nijansa u glinu se dodaju uljane boje,a na samom kraju se cvet dodatno boji i nijansira kako bi bio što realniji. Od polimerne gline se mogu izvajati jako tanki, poluprovidni elementi, koji i omogućavaju da cvetovi izgledaju tako realno. Od hladnog porcelana se dobijaju jake, ali fleksiblne latice i lišće - kaže Olga i nastavlja - ukoliko se brinete o njemu ovo cveće će vas radovati onoliko dugo koliko vi to želite, dok vas prirodno cveće raduje svega nekoliko dana godišnje. Tako recimo u toku zime možete sebi priuštiti visi babe, jorgovan, bulke, božure, margarite...Po težini ovako izrađeni cvetovi se ne razlikuju mnogo od pravih, prirodnih.
Olga koristi glinu japanske firme Padico, Modena. Iako je imala iskustva i sa drugim markama, zadržala se baš na Modeni zbog toga što su komadi načinjeni od nje izuzetno prijatni na dodir i savršeno poluprozračni. Osim toga, ova glina je vodootporna što je jako važno za nekog ko uglavnom pravi nakit. Naravno, ukoliko neki komad slučajno završi u vodi, on će omekšati ali neće izgubiti svoja svojstva posle sušenja, te je nanesena šteta zanemarljiva. To, ipak, ne znači da cveće izrađeno od Modene treba držati u vodi.
Inspiraciju, logično, pronalazi u prirodi, njenoj raznolikosti boja i oblika, te joj ne predstavlja problem što je za izradu samo jednog cveta neophodno izdvojiti i do 3 sata, u zavisnoti od složenosti.
I dok je većina ljudi oduševljena Olginim cvećem, toliko da žele da ga pomirišu, zanimljivo je da Olga nije uspela da od gline napravi svoj omiljeni cvet.
- Moj omiljeni cvet je đurđevak, ali nisam uspela da ga napravim od gline. Bilo je pokušaja, ali bezuspešno. Nadam se da ću u skorije vreme to ispraviti.
Kao najvažniji deo rada na novom cvetu ova autorka ističe pripremu, izučavanje strukture samog cveta, ali i istraživanje načina izrade koji postoje u knjigama i na internetu. Kada je u pitanju sam cvet, najpre se posvećuje posmatranju svežeg, ali s obzirom da joj sveži cvetovi nisu uvek dostupni opet je od velike pomoći internet.
Upravo internet je i zaslužan za Olgin susret sa ovom vrstom umetnosti, zbog čega je prvom prilikom pribavila neophodne materijale.
- Tehniku sam učila na 'časovima' koji postoje na mreži. Tako mi 'pridošlice' možemo da učimo od 'majstora' koji na internetu dele svoje znanje i iskustvo. Na prave časove nisam išla, zbog toga što kod nas ne postoji ništa slično.
S obzirom da ovo cveće deluje zaista magično, ne čudi što se Olgi javljaju mlade devojke koje bi da nauče ovu tehniku.
- Rado odgovaram na njihova pitanja, ako znam odgovor. Na kraju krajeva, i ja sama još uvek učim. Glavna je želja, sve ostalo dođe samo od sebe! - završava Olga.
No comments:
Post a Comment