HOBORA CU - NAKIT KOJI SPAJA UMETNOST I MAŠINSKI INŽENJERING

Možda je na prvi pogled teško zamisliti da će spona između nakita i prirode biti metalna, a opet kada pogledate Hobora Cu nakit ne možete a da se ne zapitate 'A kakva bi drugačije i bila?'. U ovom nakitu prepoznaćete more, talase, prirodu i ma koliko vam delovao kao nešto što bi tek nekolicina mogla da nosi, ubrzo ćete shvatiti da u njemu ima neke specifične nosivosti. Činjenicu da je izrađen od recikliranih materijala možemo tumačiti kao jednu dublju poruku, a inspirisanost morem kao jednu zanimljivu priču. Iako veoma čvrst, napravljen od bakra, ovaj nakit izgleda krhko. Iako se pravi sada, u sadašnjem modernom trenutku, on izgleda kao prošlost, kao komad nakita pronađen među olupinama nekog starog broda. Ima neke mističnosti u njemu. Hobora nakit u sebi nosi jaku umetničku notu ali vam neće trebati mnogo vremena da ga razumete. Zbog svog rustičnog izgleda izazvaće poštovanje u vama, naterati vas da se zapitate i istražite ga. Neke od tajni ovog nakita otkrio nam je i Mihajlo Kanjuh, autor Hobora Cu brenda.

Vaš nakit je jako specifičan i kad je u pitanju forma ali i način prezentacije. Kako je došlo do toga da baš nakit bude Vaš nakit da se kreativno izrazite? Ko je autor nakita, recite nam nešto više o sebi?

Zovem se Mihajlo Kanjuh, po struci sam diplomirani mašinski inžinjer. Četrnaest godina sam radio, uglavnom, kao konstruktor u jednoj metalskoj fabrici. Poslednjih sedamnaest godina radim u specijalnoj srednjoj školi za decu sa smetnjama u razvoju kao nastavnik teorijskih predmeta iz oblasti mašinstva i obrade metala. Odrastao sam u okruženju umetničke porodice što je na moju kreativnost ostavilo duboki trag. Od detinjstva su me interesovali stari zanati i da nisam studirao mašinstvo, danas bih bio kovač, možda majstor za izradu užadi ili bih pravio dugmad od roga, kosti i sedefa rečnih školjki. Nakit sam počeo da izrađujem kada sam shvatio da radom na njemu mogu da izrazim sva moja najdublja interesovanja, znanja i veštine koje posedujem. Moj brat Ivan se bavi umetničkom fotografijom i da nije bilo njegove pomoći u prezentaciji mojih radova, za njih bi sada znali samo najbliži prijatelji. 

Baš kao što je specifičan nakit koji stvarate, jedinstveno je i ime koje nosi. Da li nam možete otkriti šta znači naziv brenda i zašto ste odabrali baš to ime?

Ime brenda Hobora Cu je jednostavno nastalo od prvih slova naziva materijala koje koristim za izradu nakita: HOrn (rog), BOne (kost), RAffija (rafija,šaš) i Cu (bakar). 

Reklo bi se da vas u radu dosta inspiriše priroda, pre svega vodeni svet. Gde pronalazite inspiraciju za svoj rad?

Svestan sam specifičnosti nakita ali smatram da osobe kojima se avangardna nota, prožeta umetničkim detaljima dopadne, uvek pronalaze pravu priliku za njegovo eksponiranje na sebi. Emocije unešene prilikom stvaranja nakita moraju biti uklopljene sa stilom života onih koji ga nose i tako prezentovane drugima. 

Najčešće nakit izrađujem od materijala namenjenog reciklaži. Prvo pokušavam da prepoznam koji je oblik sakriven u parčetu bakarnog lima, a zatim procenjujem da li se taj oblik meni i drugima dopada. Trudim se da sav raspoloživi materijal iskoristim za izradu nekog dela, a da pri tome bude što je moguće manje otpada. Svaki deo je izrađen kao jedna celina kovanjem, bez spajanja lemljenjem. Nisam siguran da bih nakit pravio sadašnjim načinom složene procedure rada, kada bih morao da živim od njegove prodaje. Sve delove nakita izrađujem sam, sem kukica (udica) za uši koje se prave industrijski od antialergijskog materijala. Ručno upredanje ogrlica od rafije, izrada alki, kopči i kovanje cevčica za ogrluce, oduzimaju ponekad više vremena nego kovanje samog priveska. Patiniranje bakra u tirkiznu boju je složen postupak koji traje danima, a nakon toga se nanose i suše zaštitni premazi....

Koje materijale koristite u radu? Da li tehnika koja koju koristite u radu ima neku specifičnost zbog koje ste se odlučili baš za nju?

Osnovni materijal od kojeg izađujem elemente nakita je bakar. Delom zato što sam metalac po struci a sigurno i zato što sam imao sreću da se upoznam sa novim tehnikama obrade bakra kovanjem koje su se pojavile osamdesetih i devedesetih godina: foldforming i airchasing (tehnika „moon crater“). Na žalost, ove tehnike obrade metala još uvek nisu dovoljno poznate kod nas. 

Tehnika kovanja foldforming se izvodi posebnim načinima presavijanja i kovanja tankog bakarnog, srebrnog ili zlatnog lima. Ovim postupkom obrade se izrađuju specifičani oblici ukrasa na metalu i što je jako važno, obrađeni materijal povećava čvrstoću, postaje otporan na mehanička naprezanja, kao da je dobio „kičmu“.Od savitljivog lima mogu se napraviti različite čvrste forme i oblici. Tehniku obrade foldforming obavezno koristim pri izradi svih većih delova od bakarnog lima i zato moj nakit ima karakerističan izgled i lako je prepoznatljiv.

Airchasing je tehnika kovanja bakarnog lima, koja nakon obrade ostavlja utisak zgužvanog materijala. Dobijena površina nekome liči na površinu Meseca (moon crater) a nekome na površinu uzburkanog mora. Pošto obožavam more i sve što je u njemu (nekada sam se aktivno bavio ronjenjem), ja ovu tehniku vrlo rado koristim a morska stvorenja su mi omiljena inspiracija za izradu nakita. Pravi efekat ove obrade se vidi samo na većim površinama. Prilično ju je teško uklopiti sa ukrasima izrađenim tehnikom foldforming i nije mi poznato da neko sem mene kombinuje ove dve tehnike na istim proizvodima.

Alati za kovanje bakra su poseban problem jer se kod nas malo toga može nabaviti, a kada se kupujuu inostranstvu cene su im izuzetno visoke. Iz tog razloga sam bio prinuđen na preradu standardnih bravarskih i limarskih alata kako bih mogao obraditi neke površine sa specifičnom strukturom. 

Primećujemo da vaš nakit ima rustičan izgled, a motivi su često realni motivi iz prirode. Da li se iza toga krije neka simbolika o prolaznosti ili možda čovekovom odnosu prema prirodi?

Kombinacija rustičnog izgleda, apstraktnih detalja i realnih motiva iz prirode predstavljaju moje viđenje nekih prijatno doživljenih momenata i pokušaj da ih učinim neprolaznim osobama koje nose moj nakit pokušavam da prenesem tu poruku i da je trajno utisnem kovanjem u metalu. 

Gde se, osim na vašoj veb prezentaciji, može videti vaš nakit?

Kao što ste pomenuli moj web site https://hoborac.wordpress.com/pruža kompletan uvid u asortiman nakita po proizvodnim segmentima ( narukvice, ogrlice, naušnice...) i ima izložbeno-edukativni karakter. Istakao bih da posetioci u okviru video galerije na web site-u mogu videti mesto i specifičnosti procesa nastanka mog nakita.Uzimajući u obzir činjenice da su korišćeni materijali kao i tehnike obrade daleko prepoznatljiviji u inostranstvu, uspostavio sam saradnju sa poznatim Etsy portalom koji prezentuje ručne radove iz čitvog sveta. Tu sam oformio shop https://www.etsy.com/shop/HoboraCu uz ambiciozan pokušaj publikovanja mojih rukotvorina koje potiču iz Srbije. Moja iskrena želja je da i u našem, širem okruženju popularizujemo avangardni pristup izrade i nošenja sličnog nakita.Vaš časopis je prepoznao specifičnost moga rada i napravio ogroman korak u tom pravcu, na čemu sam Vam neizmerno zahvalan. 

Da li već imate ideje o razvoju vašeg brenda u budućnosti?

Sledeća faza koja me čeka je osmišljavanje tehnologije i dizajna za nakit napravljen kombinovanjem delova od rafije, roga i kosti sa bakarnim elementima, izrađenim tehnikama kojima sam već ovladao.Uradio sam probe i nabavio većinu potrebnog alata ali, kako stari Latini kažu:“Ars longa, vita brevis“ (Umetnost - veština je duga a život kratak).Sada sam posvećen prvenstveno obradi bakra i tek kada me ovakav način mog izražavanja potpuno ispuni, nastaviću dalje rad sa novim materijalima. Sve ideje, pitanja, sugestije ili saradnju nesebično bih podelio sa osobama koje je ova priča na bilo koji način zaintrigirala.

[full_width]