LEGENDE O NAKITU: OGRLICA KOJA JE MARIJU ANTOANETU UMALO KOŠTALA GLAVE

Poslednja francuska kraljica Marija Antoaneta je poznata po čitavom nizu skandala koji su pratili njen život i njenu smrt, ali je svakako posebno slavna po rečenici 'ako nema hleba, dajte im kolače' (Da li ste znali da postoji mišljenje da Marija Antoaneta nije ni izgovorila ovu rečenicu već je čuveni filozof Žan Žak Ruso po principu rekla-kazala preneo da je to rekla 'jedna princeza' (namig) aludirajući na ženu Luja XVI?). Upravo ta i takva kraljica umalo nije izgubila svoju glavu, ni manje, ni više, nego zbog ogrlice. I ne samo to, smatra se da je upravo ova afera dovela do opšteg nezadovoljstva naroda monarhijom, što se kasnije i prevorilo u veliku Francusku revoluciju. 


Priča počinje ovako...

1772. godine francuski kralj Luj XV zaslepljen svojom neverovatnom ljubavlju prema Madam de Bari naručio je od poznatih francuskih juvelira ogrlicu koja bi svojom lepotom i vrednošću nadmašila sav već postojeći nakit. Juveliri su dugo tražili savršene dragulje za svoje vanserijsko delo i u njega uložli mnogo i vremena i novca. Kada je na kraju, konačno i završena ogrlica čija bi vrednost danas biznosila čitavih 100 miliona američkih dolara, Luj XV je već umro a njegova ljubavnica je proterana sa dvora. 

Ova ogrlica, koja će kasnije biti u središtu jednog od najvećih, ali i najbitnijih skandala u Francuskoj, bila je načinjena od čak 647 dijamanata, ukupne vrednosti od oko 2.800 karata. Ogrlica je u osnovi  čoker načinjen od 17 dijamanata, čija se vrednost pojedinačno kretala između 6 i 8 karata, sa koga su visila tri dekorativna dijamantska lanca i privesci. Zatim se na čoker nadovezala sama ogrlica načinjena iz dva dijamantska reda. Ogrlica se završava sa četiri kićanke, ponovo načinjene, od gle iznenađenja, dijamanata. Prvobitna ideja je bila da ogrlica bude ukrašena ružičastim satenskim trakama s obzirom da je to bila boja koju je Madam de Bari najviše volela, ali su kasnije odlučeno da umesto ružičastih, budu dodate plave trake. 

S obzirom na činjenicu da su kreatori ove ogrlice gotovo bankrotirali izrađujući je i s obzirom na njenu cenu jedini potencijalni kupac ogrlice bila je kraljevska porodica. Zbog toga su se juveliri nadali da će njihovu skupocenu ogrlicu kupiti nova francuska kraljica, Marija Antoaneta, međutim kada je 1778. godine Luj XVI i ponudio ovaj poklon svojoj ženi, ona je to odbila. Neki izvori navode da je jedan od juvelira rekao kraljici da će njegov život biti završen ukoliko ona ne kupi tu ogrlicu, na šta je ona odgovorila da jednostavno ogrlicu proda u delovima.

Naravno postoje razna tumačenja njenog odbijanja jednog ovakvog, priznaćete, primamljivog poklona. Prvi izvori tvrde da je ona odbila tako skupocenu ogrlicu uz reči da taj novac može biti i pametnije potrošen na vojsku, drugi da jednostavno nije želela da nosi ogrlicu namenjenu drugoj ženi, dok treći tvrde da ona nije odbila ogrlicu već se Luj XVI predomislio oko kupovine iste. 

Juveliri su bezuspešno pokušali da svoju ogrlicu prodaju i van granica Francuske, tako da su je opet ponudili Mariji Antoaneti posle rođenja sina, ali je ona ogrlicu i tada odbila. 


U međuvremenu je aristokratkinja i ljubavnica kardinala Rohana došla na ideju da upravo ova ogrlica bude njen put do povratka izgubljenog bogatstva, te je Rohanu koji je žarko želeo da povrati izgubljeno poverenje francuske kraljice obećala da će mu omogućiti susret sa Marijom Antoanetom. Grofica je redovno donosila kardinalu pisma koja je navodno pisala kraljica, a koja su postajala sve intimnija, toliko da je kardinal uveren da se kraljica zaljubila u njega, počeo da gaji određena osećanja prema njoj. Kardinal je preklinjao groficu da mu organizuje tajni sastanak sa kraljicom. Ona je međutim organizovala susret kardinala i prostitutke (koja se pretvarala da je Marija Antoaneta) i tom prilikom je navodna kraljica kardinalu ostavila ružu i rekla da mu oprašta sve nesporazume. 

Grofica je kardinala ubedila da joj da veliku svotu novca koja bi navodno bila data u kraljičin humanitarni fond, a koji je ona zapravo iskoristila za svoj povratak u visoko društvo. S obzirom da ju je pratio i epitet kraljičine prijateljice, juveliri sa skupocenom ogrlicom su odlučili da iskoriste groficu kako bi Marji Antoaneti konačno prodali ogrlicu. 



Pošto je vešto uvukla kardinala u svoju igru aristoktatkinja mu je poslala pismo u kome ga kraljica moli da lično on ode i preuzme čuvenu skupocenu ogrlicu, jer ona sama nije želela da bude javno viđena u jedno takvoj kupovini u vreme opšte nestašice. On bi ogrlicu zatim predao grofici koja bi je navodno odnela kraljici a kraljica bi ogrlicu naknadno platila juvelirima. Neki izvori tvrde da je grofica pogrešno potpisivala pisma sa 'Marija Antoaneta od Francuske' iako je pravilo da se sve francuske kraljice potpisuju imenom koje su dobile na rođenju. Začudo zaslepljeni kardinal to nije primetio. 

Prevareni kardinal je preuzeo ogrlicu ali ogrlica nikada nije ni stigla do Marije Antoanete, već je 'grofica' ogrlicu dala svom mužu koji je povadio dragulje i prodao ih londonskim draguljarima. 

Ipak, francuski juveliri su došli na kraljevski dvor sa zahtevom da kraljica ispati cenu ogrlice i kako ona o tome nije znala ništa, ubrzo su otkriveni pravi krivci i izvedeni pred sud. Rohan je oslobođen optužbi, dok je grofica osuđena na bičevanje i zatvor za prostitutke. 



Iako ne postoje pisani dokazi o kraljičinoj direktnoj umešanosti u ovaj skandal, njena ionako poljuljana reputacija bila je u potpunosti uništena. Ono što je zanimljivo je da sama Marija Antoaneta, koju su mnogi smatrali i najlepšom ženom na dvoru, ali i modnom ikonom tog doba, zapravo nije ni volela pompezne ogrlice. Zapravo, iako se mnogim komadima nakita pripisuje da su pripadali Mariji Antoaneti, dokaza za to nema. Dovoljno je pogledati neke od njenih portreta i biće vam jasno da je malo verovatno da bi se ova poznata ogrlica našla oko vrata ove kraljice. Ovaj, baš kao i mnogi drugi skandali iz života Marije Antoanete, našao je svoje mesto i u literaturi, ali i na filmu. 

You Might Also Like

0 comments