"Sokratovo saznanje znam da ništa ne znam is not available in your country", "Što bi rek'a moja nana, dok vi mladi nađete posao u struci zaboravićete šta ste studirali", "Imam život, ali nemam pare da dokažem" i brojne druge urbane mudrosti stižu nam svakodnevno na ekrane kompjutera pravo iz Muzeja sjebanosti. Maida Ljubuškić je devojka iz Bosne koja na ovaj način opisuje situaciju u svojoj zemlji i ona se nimalo ne razlikuje od situacije u našoj. Balkanske države jako povezuje isti bunt i isto nezadovoljstvo koje progovara uz dozu uvek prijatnog sarkazma. To je razlog sto je Maidina fb stranica  brzo prikupila veliki broj fanova. Razlog što se mi u ovom tekstu osvrćemo na Muzej sjebanosti je to sto je lansirao i kolekciju bedževa! Duhovitosti iz bliske nam Bosne već neko vreme nalaze se i na magnetima, a više neće biti dodatak samo imidžu frižidera  Ako nas pitate, navijamo da što pre stignu i u Srbiju. 

Ovi bedževi nisu jedini koji su nam se dopali ovih dana. Iz radionice Glory Box stiglo je prijatno iznenađenje u vidu nekoliko fotografija koje obećavaju. "Spavao bih manje, a sanjao više" je nas lični favorit, ali ne sumnjamo da ćemo biti u dilemi kada se pojavi još ovih slatkiša sa kucanim porukama. I, ne morate da čekate da se se na nekom od njih pojavi poruka koja vam se sviđa - uvek možete da poručite neki sa sopstvenom idejom. 

Ukoliko se osvrnemo na mnogobrojne proizvode za kosu koji se nalaze na tržištu ne možemo a da ne primetimo da se u poslednje vreme reč 'keratin' nameće kao jedna od najčešće pominjanih. Ranije je keratin bio dostupan pre svega u profesionalnim salonima, a sada su i kompanije koje proizvode preparate za kosu rešile da ga približe i običnim devojkama koje brinu o svojoj kosi ali nisu u mogućnosti da izdovoje veću sumu novca za salonski tretman. Keratinskoj trci priključio se i Stevan Still čiju masku smo isprobale, te u nastavku teksta možete pročitati naše impresije.

Neplanirano i gotovo bez ikakvog smisla nastupila je pauza u radu Get Sparkly-ja. Bile smo tu, retko dobijale priliku da pisemo, ali smo s vremena na vreme "bacale" pogled na nakit koji se na, opet, neki čudan način nenametljivo provlačio pored nas. Međutim, neko ko je sve vreme vredno radio bila je Daša čije  fotografije ne miruju i zamrzavaju u vremenu stil sa ulica Banja Luke. Ipak neke detalje je uhvatila baš za nas i evo ih konačno i pred vama. Da razbijemo učmalost koja je zahvatila šljašteći tim.

Ako smo ikada pomislile da je vreme kragnica prošlo, ona nas je demantovala. U stvari, demantuje nas svakim novim radom za koji je, kaže, potrebno od 4 do 6 sati rada. Zagrepčanka Lidija Brkljačić je kragnice podigla na viši nivo te su tako nastale kraglice, poseban spoj kragnica i ogrlica. Svakoj od njih ona daje specifično, jedinstveno ime. Dekorativni kamenčići, saten, koža, perle, čipka, muslin i brojni drugi materijali prepliću se u zanosnim kombinacijama. Ovakve igre najčešće dovode do elegantnih komada nakita, mada ima i onih koji su pogodni za svakodnevne prilike. Nama se najvise sviđaju asimetrične kraglice, gde sa jedne strane jednobojne perle uspešno predstavljaju svet klasičnih ogrlica, a sa druge se šepuri raskoš kragnica. Radionica "Kraglice i tak to" je svoje ime dobila tako sto je Lidija želela nešto simpatično, nepretenciozno i pistupačno. Ovim rečima mi možemo da opišemo njen rad koji nam je osunčao kišovite dane. 

Savršeno umirujući zvuci džeza sa zvučnika i Lenini odgovori na ekranu. Kada je naša najpoznatija pop-džez pevačica 2009. godine objavila prvi album džez scena Srbije je definitivno puno dobila. Posle odličnih kritika najnovijijeg albuma "San" Lenin talenat je po ko zna koji put dobio potvrdu o veličini. Mi smo, u ovom intervjuu, dobile priliku da saznamo kakav nakit ide uz taj nežan, vilinski izgled koji Lena ima. 

Ukoliko ste ljubitelj istorije bavljenje nakitom iz ove perspektive će za vas predstavljati podjednako uživanje kao i za nas. Pogled unazad je karakterističan za bilo koju vrstu dizajna, jer se prošlost nameće kao magični deo vremena kome se rado vraćamo i ono najbolje iz prošlog ponovo uzimamo za sadašnjost. Ovog puta naš pogled doseže u Francusku s početka 20. veka i dekorativni stil koji je ostao upamćen kao art deko. 

Sa Koko Daš nakitom srele smo se odavno. Mina je malo pauzirala, a nedavno je ponovo počela da kokodaši. Mi smo tada dobile jasan znak da one koji njen rad još uvek ne poznaju upoznamo sa istim. Puno je razloga za to. Svila, štof, biseri, mesing, perle, pamuk, taft, til i bronza samo su neki od njih. Ne zvuči kao uobičajen materijal za nakit? Imajte na umu da je Mina kostimograf i da je strast prema pozorišnom kostimu prenela na nakit. Imena njenih KOkolekcija (NiKO KO mama, KOKO kasnim...) pokupila su sve naše simpatije, a verujemo da će i vaše. Nositi njenu ogrlicu znači da vam se oko vrata obisnulo malo umetničko delo, verujte nam na reč. Taj nakit ne čezne da bude trendi, on je vanvremenski lep. Vez, taj lep stari zanat, ukrasava većinu Koko Daš ogrlica a ptice i cveće su česti motivi. Presvučena dugmad, mašnice i nežne pastelne boje vraćaju u prošlost i uz jednu slojevitu ogrlicu učiniće da se osetite kao deo neke bajkovite pozorišne predstave. Što se nas tiče, beg od realnosti je ponekad sasvim prihvatljivo rešenje. Šmugnite onda od svakodnevnice uz ove dražesne komade.